Page 21 - bibliografija

Библиографија књига о Босилеграду 1878-2016

ређивач, као и називе колективних аутора. Поред презимена и имена ауто-
ра налазе се редни бројеви библиографских јединица у којима се помињу.
Овај регистар показује да се књижевно-уметничким стварањем и истражи-
вањима до краја 2016. године бавило 46 аутора рођених у Босилеграду, а 84
да су о Босилеграду у својим публикацијама оставили драгоцене информа-
ције. На основу овог регистра, закључујемо да је Вене Богославов, са ук-
упно 152 издања, аутор са највише објављених књига. Одмах за њим су
Емануил Попдимитров са 47 и Јордан Захариев са 16 издања.
Предметни регистар приказује селективно целокупну грађу и у њему
нису ушли сви појмови и предмети, већ само они који су најзаступљенији у
библиографији и који дају информације о томе шта се је највише писало.
Овај регистар показује, да је најзаступљенија тематика у библиографији
образовање, затим књижевност и то углавном бугарска књижевност. Боси-
леград као тема је заступљен у 93 библиографских јединица, у којима је са-
гледан највише са аспекта историје и географије.
Регистар наслова садржи азбучни попис наслова публикација. Реги-
стар наслова је подељен према језику на ком је писана публикација – срп-
ски, бугарски и македонски језик. Овај регистар показује, да је највише
публикација на бугарском језику.
Регистар издавача садржи називе и места издавача без обзира да ли
су институције, предузећа или појединци. Он обухвата 138 издавача у
Србији (46), Бугарској (70) и Македонији (22). На основу овог регистра
сазнајемо да се издаваштвом у Босилеграду бавило само три издавача, међу
којима је Народна библиотека „Христо Ботев“ са три издате публикације
доминантна. Тако је због тога, што је за издавање публикација овдашње
заједнице било основано издаваштво „Братство“ у Нишу 1959. године, где
је издато 35 публикација босилеградских аутора.
Регистар штампарија показује у којим штампаријама и у којим ме-
стима су штампане публикације у овој библиографији, јер на територији
општине Босилеград никада није постојала штампарија. Од српских
штампарија (укупно 72 у овој библиографији), највише поверења аутори из
Босилеграда су указали штампарији Свен из Ниша.
Статистички преглед по годинама даје нумеричку слику кретања и
развоја издавачке делатности кроз читав временски распон обухваћен овом
библиографијом. Уз сваку годину, поред редних бројева библиографских
јединица, приказан је и укупан број издања. На основу овог регистра види-
мо да су публикације аутора рођених у Босилеграду и публикације са ин-
формацијама о Босилеграду највише издате у другој половини XX века
(1954-1999) – 184, односно за период од 45 година, док је за период од само
17 година (2000-2016) издато чак 178 публикација. То указује да је учеста-
лост излажења публикација највећа у XXI веку и да се стално повећава.
Највише публикација, по 14, је издато 2000. и 2014. године.

19