Page 11 - bibliografija

Библиографија књига о Босилеграду 1878-2016

О КЊИГАМА О БОСИЛЕГРАДУ

Судбина и време нису увек били погодни према прошлости Босиле-
градског краја. Већи део историјских догађаја, који би могли да расветле
велики број данашњих проблема, нису сачувани у историјским изворима –
том чудном тзв. екрану историје. Много тога, што би било данашњи понос
овог краја, изгубљено је у прошлим столећима.
Донедавно се мислило да је Босилеградски крај за науку током XIX
века био terra incognita – белу мрљу на географским картама. Ово се да зак-
ључити на основу прве географске карте Хајнриха Киперта, коју је аутор
објавио током 1853. године у Бечу за потребе аустријског генералштаба.
Никаквих података о Босилеграду нема на њој.
Међутим, као резултат бројних истраживања на тему ко је писао и
шта је писано о овом крају, установљено је да се Босилеградски крај налази
у много старим књигама и документима. Први аутор, који је у својим дели-
ма оставио драгоцене податке о Крајишту, јесте Константин Јиречек. Он је
у својем делу „История болгар“ издатом 1878. године у Одеси, оставио ве-
ома значајне податке о историјском развоју овог краја и о становништву
које је живело на овим просторима. Наравно, ови подаци нису детаљни,
али представљају прву писану реч. Међутим, ту се Јиречек није зауставио.
Желео је и детаљније да истражи овај крај. Са својим пријатељем, геологом
А. Златарским, пропутовао је Крајиште и оставио драгоцене податке о ње-
му у свом Дневнику“, „Кнежевини Бугарској“ и „Путовања по Бугарској“.

О историји и географији Крајишта веома драгоцене податке у свом
делу „Северна Македонија“ из 1906. године оставио је проф. Јордан Ива-
нов. Овим делом обухватио је период од насељавања првих племена у овим
крајевима до краја XIX века.
Мало више података о Крајишту – западно од Босилеграда, даје Ри-
ста Николић, истраживајући неколико села данашње општине, у свом делу
„Крајиште и Власина“ из 1912. године.

9