Page 14 - bibliografija
P. 14

Горан Миланов

                                           О АУТОРИМА ИЗ БОСИЛЕГРАДА


                      Први образовани кадрови у Босилеградском Крајишту почињу да се
               јављају тек средином XIX века. Највећи допринос томе имало је оснивање
               прве школе у тадашњем центру Крајишта селу Извор 1833. године. Пре то-
               га образовање сводило се је искључиво на елементарну писменост, која је
               давала могућност читања и писања. После ослобођења од Турака 1878. го-
               дине, Босилеградско Крајиште почиње да се развија у економском, поли-
               тичком, културном и просветном смислу. Појављују се први локални учи-
               тељи и други образовани кадрови, међу којима и први књижевници, умет-
               ници и истраживачи – аутори драгоцених дела, у којима су сачували слике
               свог периода.
                      Почетком XX века појављују се први босилеградски књижевници и
               истраживачи.  Међу  њима  посебно  место  заузимају  књижевник  Емануил
               Попдимитров и истраживач Јордан Захариев. Они су својим делима запеча-
               тили крај XIX и прву половину XX века.
                      Емануил Попдимитров Попзахариев био је песник, филозоф, књи-
               жевни критичар, писац и јавна личност. Рођен је
               23.  октобра  1885.  године  у  селу  Грујинци.  За-
               вршио  је  Ћустендилску  педагошку  школу  1904
               године. У периоду од 1904. до 1906. године био
               је учитељ у селима Доњи Коритен и Доња Лиси-
               на.
                      Године 1907. уписује књижевност у Мон-
               пељеу  (Француска).  Завршио  је  филозофију  и
               књижевност  у  Фрибуру  (Швајцарска)  1912.  го-
               дине.  Током 1923.  године  са  својом  породицом
               се  сели  у  Софији  и  именован  је  за  ванредног
               професора на Катедри за упоредну књижевност

               на Универзитету у Софији.                                    Сл.5. Емануил Попдимитров
                      Емануил Попдимитров био је полиглота и преводилац, који је гово-
               рио много језика – српски, француски, немачки, италијански, руски, нор-
               вешки, турски, мађарски, румунски, латински и др.
                      Иза себе је оставио бројна књижевна дела, којима је описао дух свог
               времена и свог родног краја. Умро је 23. маја 1943. године у Софији. Њего-
               во име данас носи Регионална библиотека у Ћустендилу.














                                                           12
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19