Page 12 - bibliografija
P. 12

Горан Миланов

                      Следи класична монографија познатог бугарског научника из Боси-
               леграда Јордана Захариева „Ћустендилско Крајиште“, штампана 1918. го-
               дине, у којој се дају детаљне информације о овом крају.
                      Највећи  допринос  у  истраживању  овог  непознатог  краја  даје  моно-
               графија  „Насеља  општине  Босилеград“  аутора  Горана  Миланова,  која  је
               изашла  из  штампе  2016.  године.  То  је  најдетаљнија  монографија  о  овом
               крају  о  географским,  историјским,  демографским,  привредним  и  другим
               одликама општине Босилеград.
                      Као што се из претходног види, први истраживачи и аутори публика-
               ција о овом крају су људи који нису рођени на овим просторима. Главни
               разлог томе је недовољно развијен образовни систем све до краја XIX века,
                                                                                          5
               иако је прва школа у Крајишту отворена далеке 1833. године.  Ослобођење
               од Турака 1878. године затиче Босилеградско Крајиште са скоро 99% непи-
                                          6
               сменог  становништва.  Нагли  развој  школства  у  овим  крајевима  почиње
               почетком XX века, које је било темељ даљем образовању овдашњих кадро-
               ва, а највећи допринос томе дало је отварање педагошког курса у Ћустен-
               дилу, где је Изворска околија имала највише представника – 27 од укупно
                   7
               86.  Тада почињу да се јављају први локални истраживачи и аутори и прве
               публикације. Прва публикација о Босилеграду аутора рођеног у Босилегра-
               ду је „Ћустендилско Крајиште“ Јордана Захариева, која је због ратних де-
               шавања штампана тек 1918. године, иако је била готова у првој половини
               1912. године.


















                      После Захариева, скоро до пред крај XX века, о Босилеграду прона-
               лазимо информације само у публикацијама аутора рођених ван територије
               Босилеградског Крајишта. Разлог томе је мењање државних граница Неј-
               ским мировнивним споразумом 1919. године и миграција локалних аутора
               и истраживача. За тај период, информације се могу пронаћи у делима срп-
               ских аутора – Јован Хаџи Васиљевић, Станко Тошевић, Јован Трифуноски
               и др. и бугарских аутора – Иван Михајлов, Жеко Попов, Славка Драганова,
               Тодор Димитров и други.


               5    Александър Младенов „Босилеградската гимназия 1941-2001“, (Благоевград: Унив. изд. Неофит Рилски, 2005), 4.
               6    Горан Миланов „Насеља општине Босилеград“, (Босилеград: Народна библиотека „Христо Ботев“, 2016), 90.
               7    Тодор Димитров „Босилеградският край – бъгларски учреждения и личности 1878-1912”, (Кюстендил:
               Македонски научен институт, 2000), 83.

                                                           10
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17