Page 12 - bibliografija

Горан Миланов

Следи класична монографија познатог бугарског научника из Боси-
леграда Јордана Захариева „Ћустендилско Крајиште“, штампана 1918. го-
дине, у којој се дају детаљне информације о овом крају.
Највећи допринос у истраживању овог непознатог краја даје моно-
графија „Насеља општине Босилеград“ аутора Горана Миланова, која је
изашла из штампе 2016. године. То је најдетаљнија монографија о овом
крају о географским, историјским, демографским, привредним и другим
одликама општине Босилеград.
Као што се из претходног види, први истраживачи и аутори публика-
ција о овом крају су људи који нису рођени на овим просторима. Главни
разлог томе је недовољно развијен образовни систем све до краја XIX века,
5
иако је прва школа у Крајишту отворена далеке 1833. године. Ослобођење
од Турака 1878. године затиче Босилеградско Крајиште са скоро 99% непи-
6
сменог становништва. Нагли развој школства у овим крајевима почиње
почетком XX века, које је било темељ даљем образовању овдашњих кадро-
ва, а највећи допринос томе дало је отварање педагошког курса у Ћустен-
дилу, где је Изворска околија имала највише представника – 27 од укупно
7
86. Тада почињу да се јављају први локални истраживачи и аутори и прве
публикације. Прва публикација о Босилеграду аутора рођеног у Босилегра-
ду је „Ћустендилско Крајиште“ Јордана Захариева, која је због ратних де-
шавања штампана тек 1918. године, иако је била готова у првој половини
1912. године.

После Захариева, скоро до пред крај XX века, о Босилеграду прона-
лазимо информације само у публикацијама аутора рођених ван територије
Босилеградског Крајишта. Разлог томе је мењање државних граница Неј-
ским мировнивним споразумом 1919. године и миграција локалних аутора
и истраживача. За тај период, информације се могу пронаћи у делима срп-
ских аутора – Јован Хаџи Васиљевић, Станко Тошевић, Јован Трифуноски
и др. и бугарских аутора – Иван Михајлов, Жеко Попов, Славка Драганова,
Тодор Димитров и други.

5 Александър Младенов „Босилеградската гимназия 1941-2001“, (Благоевград: Унив. изд. Неофит Рилски, 2005), 4.
6 Горан Миланов „Насеља општине Босилеград“, (Босилеград: Народна библиотека „Христо Ботев“, 2016), 90.
7 Тодор Димитров „Босилеградският край – бъгларски учреждения и личности 1878-1912”, (Кюстендил:
Македонски научен институт, 2000), 83.

10