Page 9 - bibliografija

Библиографија књига о Босилеграду 1878-2016

О БОСИЛЕГРАДУ

Налазећи се на крајњем југоистоку Србије, општина Босилеград је
брдско-планински тип општине, чија надморска висина варира у границама
од 660 (ГП Рибарци) до 1923 метара (врх Бесна Кобила). Општина улази у
састав Пчињског округа, са окружним центром у Врању, у коме се укљу-
чују и општине Трговиште, Прешево, Бујановац, Владичин Хан и Сурдули-
ца. Од њих граничне општини Босилеград су: Сурдулица са севера, Врање
са запада и Трговиште такође са запада. На истоку граница општине је обе-
лежена државном српско-бугарском границом (у дужини од 54 км), а на ју-
гозападу је српско-македонска граница (око 9 км). Тако је општина Босиле-
град једна од седам истих у Србији, који за суседа имају две државе т.ј. на-
лазе се на тромеђи. Границе општине нису етничке. Ту живе Бугари, Срби,
Македонци и други.

Сл.1. Град Босилеград – административни центар општине и Крајишта
Административни центар општине и географско-етнографске обла-
сти Крајиште је град Босилеград, који лежи на обалама реке Драговишти-
це, у почетку Босилеградске котлине, на 750 метара надморске висине.
Општина Босилеград је веома богата надземним и подземним при-
родним ресурсима – разним металним и неметалним рудама, чистим пла-
нинским изворима, боровницом и другим плодовима природе.
У саставу општине Босилеград улазе 36 сеоска и једно градско на-
сеље. Општина је део веће природно-географске целине Крајиште, у чијем
саставу улазе и некадашња босилеградска насеља Божица и Топли Дол, ко-
ја се од 1965. године налазе у саставу општине Сурдулица. Стављањем но-
ве границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године (од 1929.
Краљевина Југославија), овај крај заједно са деловима општине Трн и Ди-
митровград (Цариброд) носи заједнички назив Западне покрајине (буг. За-
падни покрайнини).

7